Калкулатор Средњег Артеријског Притиска

Средњи артеријски крвни притисак (МАП) се може дефинисати као апроксимација средњег крвног притиска пондерисаног по времену у великим артеријама током срчаног циклуса. Директно је повезан са минутним волуменом срца.

Да бисте израчунали свој МАП, потребне су две вредности. КСКС/ИИ је где КСКС представља систолни, а ИИ дијастолни. На пример, особа са 120/80 би имала ББП = 120 ммХг. ДБП = 80 ммХг. У следећем параграфу ћемо показати како се мери крвни притисак.

Шта су систоле (или дијастоле)? Једноставно речено, систола, која је фаза контракције, је време када крв тече из срца у његову циркулацију. Срчане коморе су испуњене крвљу током фазе дијастоле (познате и као опуштање). Крвни притисак је знатно виши током систоле него у дијастоли.

Погледајте илустрацију. Дијастолни део срчаних циклуса чини две трећине, док систолни део заузима једну трећину. МАП се не може израчунати као аритметички просек. То је пондерисана средња вредност.

Постоји много метода за мерење крвног притиска. У овом параграфу ћемо се фокусирати на неинвазивне методе мерења крвног притиска.

Ово је најбржи метод провере крвног притиска. То укључује стављање прста преко артерија пацијента да би се открио пулс. Ова метода није баш прецизна, али може спасити животе у хитним случајевима. На пример, пацијенти са срчаним застојем, жртве саобраћајних несрећа и други који су претрпели срчани удар. Када је пацијентов систолни (или систолни) крвни притисак већи од 70 ммХг, њихов пулс би требало да буде у могућности да се открије преко каротидних (на врату или близу њега) и феморалних (у или близу зглоба) артерија. Када систолни крвни притисак падне на >50 ммХг, пулс се може осетити само преко каротидних или феморалних вена. Са пулсом између 40-50 ммХг, пулс је тачно изнад каротиде.

Најпопуларнији метод мерења пулса у болничком окружењу је употреба стетоскопа и сфигмоманометра. Лекар поставља стетоскоп у нивоу лакта преко брахијалне и вене. Он га надува, а затим га полако пушта. Ово се ради уз пажљиво праћење притиска унутар манжетне. Када почне да чује карактеристичан звук звиждука, он ће записати тренутни пријављени притисак. Ово је систолни крвни притисак. Доктор наставља да смањује притисак све док више не чује лупање. Пацијентов дијастолни и сфигмоманометар су сада на месту. Здравствени специјалиста ће сада моћи да израчуна средњу артеријску напетост!

се такође назива синдром белог мантила или хипертензија белог мантила. Пацијенти се плаше могућности да им лекар измери крвни притисак. То је зато што се осећају под стресом и анксиозношћу. Ово може довести до превисоког очитавања крвног притиска и до неодговарајућег лечења. Овај чланак објашњава како да отклоните овај проблем.

Осцилометрија о којој говоримо је оно што сте можда искусили када сте посетили своју баку. Ставила је манжетну која јој је изгледала чудно око руке, притиснула нека дугмад, а затим сачекала док уређај не зазуји. Уређај је био монитор притиска. Ова метода мери крвни притисак мерењем и анализом осцилација крвотока унутар брахијалне артерије. Цео процес је аутоматизован. Лако је заборавити да калибришете уређај једном недељно како би исправно функционисао и могао да добије тачне резултате.

Нормално очитавање крвног притиска за здраву одраслу особу требало би да се креће између 100 ммХг - 120 ммХг за систолни крвни притисак и 60 ммХг - 80 ммХг за дијастолни крвни притисак. Када је крвни притисак пацијента између 120 и 139 ммХг, то називамо прехипертензијом. Хипотензија се дефинише као крвни притисак нижи од нормалног. Хипертензија се дефинише као крвни притисак виши од нормалног. У последњем параграфу овог чланка, разговараћемо о ризицима од хипертензије.

Верује се да нивои МАП никада не би требало да падну испод 60 ммХг како би се одржала перфузија ткива. Пацијенти који су у тешкој сепси или септикоку треба да одржавају нивое МАП од 65 ммХг.

Нормални артеријски притисак треба да буде између 70 и 100 ммХг код здравих пацијената. Вредност не би требало да прелази 160. Ово указује на прекомерни церебрални проток крви, што може довести до већег интракранијалног притиска.

Многи лекари сматрају да је средњи артеријски притисак боље мерење протока крви у органима од систолног (или систолног) крвног притиска. Ово га чини корисним за дијагнозу јер може брзо искључити или помоћи код многих других патологија.

Ово није нужно. Међутим, постоји много других узрока високог крвног притиска. Али зачепљени судови се не могу искључити. Ако имате константан висок крвни притисак, обратите се свом лекару што је пре могуће.

Ово се користи за одређивање просечног артеријског притиска током срчаног циклуса. Такође мери колико крви стиже до главних органа. Обично се користи за лечење пацијената са повредом главе или можданим ударом.

Најчешћи методи за подизање средњег артеријског притиска укључују повећање укупног волумена крви или давање лека који затеже крвне судове као што је норепинефрин.

Повећање радијуса крвних судова обично уз лек, може смањити средњи артеријски притисак. Постоји много лекова које можете изабрати, од којих сваки има другачији ефекат. Требало би да се обратите лекару ако је ваш средњи артеријски притисак повишен.

Током вежбања, средњи артеријски притисак је нешто виши. Док се укупни минутни волумен срца повећава што подиже притисак, укупни отпор се смањује што га смањује. Ови ефекти поништавања имају веома мали утицај на резултат.

Да. Међутим, артеријски крвни притисак (или средњи артеријски притисак) је другачији. Артритис крвни притисак може бити или систолни. Међутим, ово се односи на фазе кроз које пролази откуцај срца. Средњи артериовенски притисак је комбиновани просек ова два мерења у једном откуцају.

Артеријски притисак који је мањи од интеркранијалног притиска може се сматрати опасним по живот. То би довело до тога да крв престане да тече у мозак, што може довести до смрти.

Средњи артеријски притисак се не дели са већ систолним и дијастолним крвним притиском (иако је дијастолни двоструко већи). То је зато што желимо да усредсредимо обе фазе. Међутим, систолна фаза је двоструко дужа.